Znanje je bogastvo, tako se kaže,
zato nam diploma sve više stiže,
ako se tako napredak mjeri,
bogatom društvu smo danas sve bliže.
ODLUČILA JEDNA VRANA
Uslovi su za sve isti,
odlučila jedna vrana,
s obzirom na podobnost,
da konkuriše za dekana.
„Uslovi me baš ne brinu,
imam i ja nekog svoga,
svi uvijek bar po malo,
izigravamo malog Boga“.
Konkurencija će biti jaka,
biće pritiska sa svake strane,
mjesto je vrlo primamljivo,
konkurisaće i druge vrane.
„Svašta nešto od nas traže,
doktorate, knjige i radove,
da bi sve to pribavila,
obišla sam sela i gradove“.
„Sva je sreća ima dobrih,
što uz nešto malo novca,
sve regularno i pošteno,
proglase te u diplomca“.
„Baš je bilo puno vrana,
uspješno kao i ja završile,
na konkurs su sve potrebno,
na vrijeme dostavile“.
Dan odluke konačno stiže,
iskupi se silna masa,
dupke bješe puna sala,
nije mane da se glasa.
Pojavi se stari dekan,
olinjo se, grubog glasa
kad saopšti kandidata,
sva se masa zatalasa.
Od toliko pravih vrana,
izabrana švraka jedna,
nije samo što je švraka,
no uopšte nije gledna.
Viđe dekan biće frke,
da objasni, pa glas diže,
„Kod švrake su zvanja mnoga,
niko od vas nema više“.
Zagraktaše ljute vrane,
„Odluka vam je takva svaka,
namješteno je za dekana,
prije švraka, opet švraka“.
Nije tako, viče dekan,
tajnim putem je birana,
da je imala uslove bolje,
vrana bi bila izabrana.
Strpite se tri godine,
ponovo tad izbor kreće,
potpuno je za očekivati,
da će vrane imat sreće.
Be the first to comment