Danas se može svašta viđet,
vrijeme novo sve donosi,
nešto od toga zaista ne ide,
ono što se s prirodom kosi.
PITANJE JEDNO
Ljetos viđeh ovakvu sliku,
gospodin jedan od sto ljeta,
zaljubljeno, kao u pubertetu,
mladu damu Kotorom šeta.
Ljepota njena pogled mami,
pa se ljudi s razlogom čude,
šta je to što ljepotu ovakvu,
vezuje na duže za stare ljude.
Imali su do sad prilika dosta
sa kruzera da vide sve i svašta,
da je ovako nešto spojivo,
treba bogata ljudska mašta.
Onda se neko od prolaznika śeti
da para vrti će burgija neće,
izgleda nije potrebna mašta,
postoji drugi put do sreće.
Pitanje jedno nameće se samo:
Da li je to zaista prava sreća,
može li se ona kupiti novcem
i da li se ona tu uopšte ośeća?
Be the first to comment