KARAKTER
Đak sam bio ja bez mane,
hvalili me svi odreda,
a kad stiže treći razred,
nešto mi se dalje ne da.
U glavi mi misli neke,
stalno prave zbrku veću,
zaklinjem se samom sebi,
mislit više na nju neću.
Riječ imam vrlo jaku,
ali kad je opet vidim,
šta bi s mojim karakterom,
sam se sebe opet stidim.
Sav se nešto ušeprtljam,
ime tada ne bih znao,
u glavi se nešto muti,
kao da sam s Marsa pao.
Šta se ovo sa mnom zbiva,
da li nešto meni fali,
kad me tako izbezumi
taj prćasti nosić mali.
Tek loknice i kikice,
teško može da se krije,
siguran sam da ovakve,
niko muke imo nije.
Oko nje se stalno motam,
da li da joj kažem nešto,
sačekaću do vikenda,
izvesti to treba vješto.
Vjerovati nijesam mogo,
drug iz klupe bio brži,
pogodi me po sred srca,
za ruku je vidim drži.
Teško mi je ovo palo,
al’ mora se dalje ići,
karaktera ja sam jakog,
u četvrti treba stići.
Be the first to comment