MIĆO I KROMPIRIĆI
Pitali su malog Mića,
šta ima ljepše od krompirića,
a on njima jasno veli,
sve zavisi šta ko želi.
Krompiriće strašno volim,
teško mogu da odolim,
čim pripremi majka tavu,
počnem gubit svoju glavu.
Tek ih majka nožem reže,
u stomak me nešto steže,
može li to kako brže,
koliko treba da se prže.
Poče miris da se širi,
kroz prozor mi glava viri,
tad počinju muke moje,
minuti se dugi broje.
Kad krenuše još da cvrče,
u kuhinju tad svi trče,
nema kad ni da se sole,
mnogo ih je što ih vole.
Kuhinja nam mala posta,
pitamo se ima li dosta,
bojimo se džak je mali,
možda nekom i prifali.
Popunismo trbe naše,
dohvatismo s vodom flaše,
a majka će usput reći,
da je krompir zdravije peći.
Jasno mi je, zdravo nije,
jer krompirić ulje pije,
ubraja se u hrane slane,
eto još jedne mane.
Nema više sa tim šale,
od sad jedem porcije male,
pristajem da ih i ne solim,
kad ih tako ludo volim.
Be the first to comment