PALAČINKE
Eh, kako mirišu, onako žute,
ne mogu čekat ni minute,
još kad su ono sasvim vruće,
miris se širi čak ispred kuće.
Gledam kad ih majka pravi,
želim da znam šta u njih stavi,
u povjerenju moram vam reći,
pripreme vršim, sam ću ih peći.
Slomiti jaje valjda zna svako,
usuti varenike i to je lako,
pripreme se na to svode,
dodati soli i malo kiśele vode.
U sve to onda brašno ide,
mutiti da se grudvice ne vide,
tijesto žitko biti mora,
u tome je ustvari glavna fora.
Teško da ima još nešto tako,
da se na brzaka smuti lako,
na tiganj se onda kutlačom stavi,
na vreli šporet za čas se pravi.
Sasvim mi onda svejedno bude,
kako se na tanjir one nude,
rolna il’ trougao, uticaja nema,
sa medom, džemom il’ dosta krema.
Po nekad budu i one slane,
nijedne kod mene nemaju mane,
tu je priča sasvim prosta,
važno je samo da ih ima dosta.
Eto, da znate, tako se prave,
ako hoćete, zasučite rukave,
malo rada neće da škodi,
palačinke su inače uvijek u modi.
Be the first to comment