ŠEĆER U KOCKE
Eh, kad se śetim kako je bilo,
kad me baba uzme u krilo,
bilo je i onih koji se ljute,
kad me vide u njene skute.
A tek kako očima bulje
i uši svoje sve više čulje,
maramicu baba polako vadi,
unuk će sada da se sladi.
Sakrila nešto pa mi veli:
„Znam dobro što unuk želi,
ovo su donijeli kumovi mili,
prošle godine kad su bili“.
„Šećer u kocke“, izustih slavno,
„zar ga đed nije pojeo davno,
uz kavu kad ga ujutro siše,
mislio sam nema ga više“.
Na unuka uvijek misli baka,
sve ostalo je za nju priča laka,
važno je da on srećan bude,
svi mu najbolje uvijek nude.
Ostali gledaju, nije im lako,
bulje u šećer samo tako,
sigurno bi i njima baba dala,
no je ostala mrvica mala.
Ovako, ostade samo nada,
biće šećera, ali ko zna kada,
čekamo kumove, šta da se radi,
opet će baba šećer da vadi.
Be the first to comment