ISTINA
Svaki dan me zavodi
mami me ko luda,
sve se bojim neđe ću
napravit razna čuda.
Kad je gledam samo
kakav oblik ima
zapela je za oko
drugarima svima.
Ponosno se njiše
treba snaga muška
da se s visoke grane
dohvati zrela kruška.
Nije što je visoko
no i kuco stoji
svaki put kad prođem
korake mi broji.
A onda se śetih
tad mi na um pade
bruka je da se čuje
đetić kruške krade.
Ma šta je sad ovo
nešto mi se neće
kako do zrele kruške
stvarno nemam sreće.
Treba smislit način
ostat obraza čista
a da zrela kruška
na tanjiru blista.
„Komšinice draga
volim te do neba
za jednu zrelu krušku
uradiću sve što treba“.
„Nemoj baš toliko
po malo si laga’
dobro znam da kruška
više ti je draga“.
„Do nje ti je stalo
otvoreno kaži
istinu uvijek zbori
a ne neke laži“.
„Voim ja i tebe
ali krušku više
teško mogu na grani
gledat da se njiše“.
„Kad si iskren posto
dobićeš sad dvije
nije dobro nikad
istina da se krije“.
Be the first to comment