ŠARGAREPA
Baka je za nju glavna bila,
niko tu nije smio prići,
svaki dan je obilazila baštu,
da li će skoro šargarepa nići.
Da slučajno nema greške,
kesicu od śemena na štapić stavi,
sad sigurno zna đe je šargarepa
jer kesica viori ko barjak pravi.
Zna ona dobro šta joj treba,
da bi ukusna i sočna bila,
potrebno je dosta sunca i vode,
postaće prava narandžasta vila.
Često je jutrom gledala u nebo,
molila za nekoliko kapi kiše,
ako potraje i dalje ovakva suša,
jako loše se šargarepi piše.
Baki je jasno šta to znači,
sjajan vid unucima treba,
nema sokova, salate i supe,
neće šargarepa panuti s neba.
Misao ova dade joj snagu,
riješi iz bunara vodu da vadi,
na godine zaboravi, makar na trenutak,
lati se posla, poče da radi.
Teška je kanta, godine još teže,
sigurno je, predati se neće,
uložiće i zadnji atom snage,
da njeni unuci sijaju od sreće.
Baka je srećna, šargarepa buja,
ma neka sada svi dobro znaju,
„Mogu ja još korisna biti
tek sam osmu deceniju privela kraju“.
Šta ima tu da se još kaže,
kad je sazrela narandžasta vila,
sami kažite da je slučajno nema,
kakva bi bez nje razna jela bila.
Be the first to comment