Veselin Vesko Milović – Pjesme “Cvrčak i mrav” (za manje i više upućene)

CVRČAK I MRAV (za manje upućene)

Baš kao u nekoj dobroj priči,
nekada davno, cvrčak i mrav,
drugovali su veoma dobro,
prijateljski odnos bio je zdrav.

Mrav je radio cijelog ljeta,
nije bilo odmora ni jedan čas,
nijesu mu smetali žega i sunce,
ko velikog radnika bije ga glas.

Lijepi dani prolete brzo,
za zimu se treba pripremat sad,
ako se ljenčarenju prepuštiš lako,
brzo će na vrata zakucat glad.

Cvrčak je radio baš nešto drugo,
igrao, pjevao, tražio hlad,
često je od mrava kritike čuo,
„Spasiti te može jedino rad“.

Nijesu ga zanimale priče takve,
do u kasnu jesen bila je igra,
koliko je njemu zabava važna,
nije primijetio da je zima stigla.

Mrav se zatvori u svoju kuću,
sa puno hrane bezbrižno čeka,
kad eto u neko doba noći,
na vrata čuje se, lupnjava neka.

Ko li je sad pita se mrav,
„Da li to nekog nešto boli“,
kad ono cvrčak na vrata stoji,
da uđe unutra, drugara moli.

„Nijesi zaslužio, al ajde uđi,
da te primim nije mi lako,
odavno smo počeli drugarstvo naše,
ne mogu te s vrata najurit tek tako“.

„Moraš iz ovoga pouku izvući,
brini o sebi, budućnost gradi,
jer kad dođu vremena teška,
onaj ko radi, ne boji se gladi“.

CVRČAK I MRAV (za više upućene)

Baš kao u svakoj novoj priči,
komšije su prve cvrčak i mrav,
za svaku životnu temu,
imaju potpuno suprotan stav.

Mrav je radio cijelog ljeta,
nije bilo odmora ni jedan čas,
nijesu mu smetali žega i sunce,
ko velikog radnika bije ga glas.

Lijepi dani prolete brzo,
za zimu se treba pripremat sad,
ako se ljenčarenju prepuštiš lako,
brzo će na vrata zakucat glad.

Cvrčak je radio baš nešto drugo,
igrao, pjevao, tražio hlad,
izležavao se cijelog dana,
nije ga interesov’o nikakav rad.

S društvom je pravio žurke,
do u kasnu jesen bila je igra,
najbolje ženske kod njega su bile,
tako je bilo dok je zima stigla.

Za zimu se pripremit treba,
nove skije i oprema druga,
„Neću valjda sebi dozvolit,
obična svjetina da mi se ruga“.

„Sve mora biti sa stilom,
kad nova ženska kraj mene stane,
mnogi će od zavisti pući,
komšija će u nesvijest da pane“.

„Već ko da gledam njihovu facu,
blenuće ko tele kad kola vide,
treba se u svakoj prilici snaći,
a ne četrdes rada pa da se stide“.

Prije polaska, kod komšije svrati,
pomisli ipak treba da se vide,
nijesu nešto posebno bliski,
što da mu ne kaže, na skijanje ide.

Pojavi se mrav iz male kuće,
teško mu bi, ko bijeda gola,
a pred njim sve sija novo,
ženska maše iz bijesnih kola.

„Komšija dragi đe se to spremaš,
kakva je ovo oprema moćna,
šta sad ima kod tebe novo,
zbog čega ova pośeta noćna“.

„Šamoni je odredište naše,
na zimovanje idemo tamo,
pa kao dobrom komšiji našem,
htjeli smo da ti se javimo samo“.

„A u Francusku idete znači,
imao bih za vas molbu jednu,
da prenesete poruku moju,
za ličnost veoma uglednu“.

„O Lafontenu se ođe radi,
ličnost je zaista velike bistrine,
ako ga neđe sučajno sretneš,
kaži mu da ide u tri p. m.!“