LAV I MIŠ
Lav je iš’o svud okolo,
najvažnija on je glava,
umorio se od kontrole,
prilegao da odspava.
Taman tada miš naiđe,
kad lav spava i ne pazi,
krenu pravo preko njega,
muka mu da ga obilazi.
Lav se trgnu i probudi,
skopa miša strašno ljut,
„Šta to radiš, baš si drzak,
preko mene praviš put“.
Miš mu reče umiljato,
„Moćni lave, baš se kajem,
nikad više tako nešto,
časnu riječ moju dajem“.
Pa se śeti još nečega,
„Kakva bi to bila slava,
da se u tvom carstvu čuje,
stradao miš od moćnog lava“.
Lav se slatko nasmijao,
„Ajde onda, nijesi kriv“,
jurnu miš kroz gustu travu,
srećan što je osto živ.
Nije od tad prošlo dugo,
miš je čuo lavlju riku,
potrčao da vidi šta je,
ugledao je ružnu sliku.
Isti onaj lav u mreži,
lovci su je postavili,
strašnog cara životinja,
na prevaru uhvatili.
„Ne brini se strašni lave,
prijatelji to uvijek rade,
izvuću te iz te mreže“,
na posao se veliki dade.
Grizao je čvrstu užad,
da napravi rupu veću,
spasio je prijatelja,
ośetio pravu sreću.
Nakon toga lav je reko,
„Na svijetu čuda prava,
ko bi reko da miš može,
da od smrti spasi lava“.
Pouka je pjesme ove,
čini dobro i to prati,
očekivat onda možeš,
da se dobro dobrim vrati.
Be the first to comment