Veselin Vesko Milović – Stihovana basna “Lisica i roda”

LISICA I RODA

Pozvala je lija rodu,
biće dobro da se jede,
pripremiće fino jelo,
pa uz ručak da pośede.

Dočeka je samo tako,
za trpezu odma śede,
prinese joj plitki tanjir,
da iz njega supu jede.

Vidi roda da se lija,
baš ozbiljno sa njom šali,
ni kapljicu ne pojede,
duboki joj tanjir fali.

Lisica se pretvarala,
srce će joj zbog tog pući
«Pa šteta je što ne voliš,
no da ideš gladna kući».

Roda ode svojoj kući,
pa se kune tvrdom vjerom,
«Doći ćeš mi ti na ručak,
vratiću ti istom mjerom».

Roda šalje pozivnicu,
da joj lija śutra dođe
prirediće pravu gozbu,
«Voda će na usta da ti pođe».

«Baš si u pravo vrijeme zvala
već mi stomak svira glasno,
znam da uvijek spremaš dobro,
naješću se tako slasno».

Śedoše za trpezu,
ponudi joj roda hranu,
sve ukusno i miriše,
ne može joj naći manu.

Sva je hrana u ćupove,
užasnuta lija shvati,
jedino će dugim kljunom,
roda moći da dohvati.

Pođe kući prazne trbe,
ali jedno sad je znala,
bilo kakva glupa šala,
nikom nije dobro dala.

Prijatelje treba pazit,
jer su oni pravo blago,
«Roda mi je ovog puta
vratila milo za drago».