Vladimir Kuljača – HAVARIJA

Vladimir Kuljača

HAVARIJA

Sa oštećenim Komandnim mostom – brodovi su pažljivo dotegljeni. Lučke vlasti požuriše da oforme  Komisiju koja će  ustanoviti uzroke ovako teškog oštećenja.

Uzvrtila se kompletna Regija, pojačana s kooperantima, a posebno  s onima iz inostranstva i svi trepere od želje da čuju jel’ u pitanju udar groma ili nailazak, već davno najavljivane, frontalne oluje koja sve jače duva u ovo zadnje vrijeme.

• Prijatno i nazdravlje gospodo brodograditelji! Neka žive naši veličanstveni brodovi koji plove po svim morima i okeanima ove naše divne zemljine kugle – u ovako zbunjujućoj atmosferi, mikrofon je uzeo Banjo, direкtor Zavoda za obnovu i zaštitu i tako prekinuo neugodno ćutanje.
• Kao što vidite, brodovi su doživljeli neočekivana oštećenja…
• Očekivana, očekivana ali nas niko nije slušao! – javlja se jedan bariton iz zadnjih redova.
• Voda, zapravo more, prodire sa svih strana – nastavlja direкtor Banjo, te smo ih pod hitno doteglili, jer prijetila je opasnost da im se dogodi ono najgore – da potonu. Sa ovog navoza, gdje se sada nalazimo, porinuti su naši slobodarski I ujedinjeni brodovi – prije više od sedam decenija… Banjo se vrti i sve gleda hoće li neko doći da mu pomogne kako bi se izbavio iz ove delikatne situacije.
• Preko noći smo napustili vesla i galije i zamijenili ih luksuznim jedrenjacima i kako je vrijeme prolazilo, brodovi su se, pod udarima raznih vjetrova, sve više ljuljali. Ja sam godine ostavio u utrobi jednog broda i ozbiljno razmišljao o konstrukcijskim greškama, ali nisam mogao, zapravo smio nikome ništa reći…  javlja se jedan član Komisije, pa je direktor odahnuo u već uzavreloj Regiji.
• Zašto smo, poslije toliko vremena – oću reći decenija, došli u situaciju da teglimo brodove sa ovako vidljivim oštećenjima?! Postoji više razloga, ali ja ću se zadržati na jednom…oglašava se drugi član Komisije, a onda otvara paljbu:
• Dugo vremena posada, a posebno komandni kadar, se nije mijenjala i išla je iz oluje u oluju, pa se tako umorila, trošila i potrošila…
• Linija broda se mora zadržati! – upada u riječ sve nervozniji direktor Banjo.
• U redu, slažem se ali ne mora biti, kao dosada, klasična, jer sve je podložno zubu vremena i dijalektici, pa tako i kurs broda, gospodine direktore – javlja se jedan reformator.
• Ko je određivao kurs i brzinu? – čuje se jedan brkajlija.
• Dobro gospodo, majku mu bogovu poljubim, more sve više prodire a mi se gubimo oko perifernih stvari, opet upada direktor Banjo, ali se trudi da rasprava teče u demokratskoj atmosferi.
• Što je s brodskim dnevnicima?! Ispunjavali su ih nedovoljno kvalifikovani članovi posade, pa je nastala poplava k nj i g a, tako da se u jednom ovakvom metežu – teško snalazim – kriči jedan glas iz duboke pozadine.
• Previše smo lutali, malo lijevo, pa desno a onda malo pravo pa sve više i jače desno ili je sve zavisilo o situaciji i redovnim međunarodnim zaokretima… opet se čuje malopređašnji brkajlija.
• Amerika je već davno otkrivena i prestanite s daljnjim kljucanjem i planinarenjem po Komandnom mostu! – direktor je pocrvenio.
• Hoćete da kažete, gospodine direktore, kako je to posao za jednog Žil Verna i njegov roman P u t  u  s r e d i š t e  z e m l j e, da ne kažem  DVADESET HILJADA MILJA POD MOREM – gdje se mi danas nalazimo i oće li neko preteći na toj dubini – to ni sam Vern ne zna, da ne kažem naši bogovi… Šire se glasine o morskoj nemani, a to je, po svemu sudeći, uznemirilo i naše brodve… još jedno repliciranje, pa se širi demokratski front – oformljen na hitanje i brzu ruku.
• Gospodo – direktor je i dalje crven, jer pomoć mu je veoma slaba od članova Komisije – pažljivo sam slušao i čuo što vas boli, pa iz svega proizilazi zaključak: ide se u generalni remont s garancijom da će radovi biti dobro izvedeni…
• Tako je! Živio direktor i Veliki remont! – brkajlija je opet najglasniji.
• Molim vas… dozvolite mi, da se nekako probijem iz zadnjih redova…dotabana jedan čičica – ja radim, ili bolje rečeno, radio sam u brodsko-konzervatorskoj službi, pa predlažem: kada završimo remont, a brodovi ne budu izvršavali postavljene zadatke – biće najbolje da se usidrimo i budemo brodovi – svetioničari, ali prvo moramo izaći s ovolike dubine!

Hitnom intervencijom se dolazi  do saznanja  kako je to Kiko, podmorski arheolog – noću sanja i misli, pa je u svom dvorištu otkrio  kasnoantički  eksponat kojeg su njegovi roditelji koristili da bi rezali kupus – za zimnicu… konzervatorski radovi su u toku…

• Hvala gospodine na ovom šlagvortu…direktor je radosno poskočio, jer “…konzervatorski radovi su u toku”, ali je Kiko neočekivano nastavio svoju besjedu:
• Poštovani skupe! Posada, a posebno komandni kadar, nije redovno pratila međunarodno nebo i istraživanje morskih dubina, tako da su im promakle pojave koje su već duže vrijeme najavljivale oluju… morali su zaustaviti prodore hladnih dubinskih voda, jer Jadran je toplo more! Tako nešto se nije smjelo dogoditi iskusnim moreplovcima, a plovilo se i bez upotrebe NAUTIČKIH TABLICA, pa proračuna struje zanošenja od Sjevera prema Jugu – gotovo i nije bilo…

Veliki aplauz, a trombonjeri jedni pa drugi – zapucali su i CIRKUS je počeo s radom…

Fotografija umjetničke slike iz ciklusa “Plavi album” umjetnika Bojana Parušića iz Pariza,

Crteži – Zuko Džumhur