Злата Марјановић
Лудвик Куба, пјесме далматинске из 1907. године
У оквиру Међународног фестивала клапа у Перасту, а под покровитељством Котор Арта, и ове године је одржан научни скуп. То се збило 4. августа, а тема скупа је била Лудвик Куба, пјесме далматинске из 1907. године.
Реч је о рукопису народних песама чији је аутор Лудвик Куба (1863–1956), чешки сликар, песац, професор Уметничке академије у Прагу и фолклорист. Путујући по разним словенским земљама, овај вредни прегалац је сакупио око 4000 песама (већином публикованих у збиркама названим Slovanstvo ve svých zpèvech 1884–93, 1923–29 у 15 свезака). За разлику од многих његових савременика који су такође своју пажњу посвећивали народној музичкој традицији, Куба се не зауставља само на бележењу народног певања и свирања, већ бележи многе драгоцене податке које то певање и свирање окружује (имена казивача, прилика када се пева итд).
Своју посебну пажњу Куба посвећује музичкој традицији Јужних Словена, боравећи између 1888 и 1912. године у више наврата у Македонији, Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Далмацији итд (записавши 2673 песме).
Лудвик Куба
Мало је, међутим, до сада било познато да је Лудвик Куба своју посебну пажњу поклонио и народном певању Боке Которске, којом је био буквално опчињен још крајем 19. века, на свом пропутовању из Далмације за Црну Гору. Стога се он Боки Которској враћа 1907. године, бележећи у овом прелепом заливу чак 161 песму.
Сабране у рукопису којег Куба насловљава Пјесме далматске из Боке 1907. године, ове песме представљају драгоцени документ бокељског музицирања с почетка 20. века, али и непобитно сведочанство да се бокељска традиција током 20. века није много мењала.
Захваљујући пре свега великом ангажовању др Јакше Приморца, хрватског етномузиколога и Милана Ковачевића, извршног директора Перашког фестивала клапа, рукопис је „изашао“ из дугогишњег боравка у архиви, те представљен јавности, како је већ наведено, 4. августа 2012. године у Музеју града Пераста.
Музеј града Пераста
На скупу је, након уводне речи господина Милана Ковачевића, извршног директора Перашког фестивала, у којој се посебно осврће на значај једног таквог рукописа за Бокеље, др Слободан Јерков, етномузиколог из Црне Горе осветлио боравак Лудвика Кубе у Црног Гори, а кроз Кубино објективно и стручно „виђење“ музичке традиције Црногораца.
Потом мр Злата Марјановић, етномузиколог из Србије казује о самом бокешком рукопису, у којем нам Куба оставља 155 записа бокешког певања (неки од првобитних, 161 записа, су временом изгубљени). „Читањем“ Кубиних нотних записа, могуће је бокељско певање с почетка 20. века дефинисати као слојевито, јер се истовремено приклања континентално-планинском, медитеранско-приморском и средњоевропском кулутурном простору, али је то бокељско певање и компактно, посебно, као и сам залив у којем Бокељи живе већ столећима.
Муо
Тако се у рукопису налазе многе песме, почев од чувеног певања иза гласа, преко почасница и свадбених здравица (са рефренским припевом И око, и чело …), ђурђевдванских, црквено-народних песама, до тзв. клапских (попут О море дубоко) или тзв. староградских песама (Весело срце куђељу преде, на пример) које Куба бележи у вишегласју, које су и даље у не само у бокешкој пракси, већ и пракси многих других крајева. Ове и многе друге песме Лудвик Куба бележи те 1907. године у Муу, Перасту, Тивту, Рисну, Котору …
Последње је излагање било др Јакше Приморца, етномузиколога из Хрватске, у којем је овај врсни познавалац народне традиције документовано образложио присутнима, с аспекта текстова песама, да су оне биле у пракси још од 15. века, и то не само на просторима Боке Которске и Далмације, већ на ширем медитеранском подручју. С аспекта мелодијских особина ових песама, др Приморац такође „спаја“ Боку Которску са једним делом медитеранске традиције, чак и оне забележене у деловима Грчке. Посебну пажњу др Приморац поклања и бугарштицама, једној од најстаријих форми поетског изражавања на овим просторима, које и Лудвик Куба 1907. године не само текстуално, већ и нотно бележи у Перасту.
Фотографије приказане у прилогу преузете са:
1. Лудвик Куба – http://sr.wikipedia.org
2. Музеј града Пераста – http://www.montenegro.com/phototrips/coast/Perast,_a_walk_through_eternity.html
3. Муо код Котора – http://img834.imageshack.us/img834/8905/mi882001.jpg
