DOBAR SAVJET ZLATA VRIJEDI
U malenom selu
Da l’ ko zna kom? –
Na kontinentu
Onom afričkom
Življaše život
Baš miran svoj
Majušno pleme,
Poseban soj.
Život im nije
Znao za stres
Najveća briga
Bio im ples:
Da za rituale
I igre svoje
Načine odjeću
Šarene boje.
Splest’ je od lijana
I raznih trava
Bijaše to zbilja
Vještina prava!
Sve kućice njine
Spravljahu od blata
One ne imahu
Čak ni prava vrata.
Al’ jednog dana
Krenu da daždi –
Iz savane cijele
Sve živo zaždi!
Danima tako
Lijevale su kiše,
Ono što posijahu
Toga ne bi više!
A u one majušne
Kućice od blata
Silna se vlaga
Počela da hvata!
Očajni dizahu
Poglede do neba,
A onda shvatiše
Da im čudo treba.
I vrač-mudrac njihov
Osta zadnja nada:
Može l’ nešto čarat’
Da više ne pada?!
Sjatiše se k njemu
K’o na kakvu mobu,
A kod njega tamno
K’o da je u grobu.
Dugo od njih sluš’o
Što se vani zbiva,
Valjda tražeć’ silu
Što je tome kriva?
A onda saopšti
Već očajnom puku
Nešto što bî “melem”
Za njegovu muku!
Jer dade im savjet
Kojem svaka hvala:
“Do sada je kiša
Uvijek prestajala!”.
Be the first to comment