Veselin Vesko Milović – Pjesma “Lako je njima”

LAKO JE NJIMA

Lako je njima.
Kad sa maskom idu.
Kad im ogledalo nije sudija,
već ukras na zidu.

Mnogi se pitaju kako mogu.
A mogu — jer ih nije briga.
Običan prazan papir,
za njih je djelo – vrhunska knjiga.

Lako je njima.
Jer ne nose zemlju u grudima.
Nemaju ni riječ, ni djelo, ni stid –
ništa što je dato drugim ljudima.

Mnogi se pitaju kako mogu.
A mogu — jer slušaju glas
što ne dolazi s ovih brda.
Kleče i u tome vide spas.

Lako je njima.
Umjetnost vide u praznom ramu.
Dometi njihove kulture:
da stvaraju haos i tamu.

Mnogi se pitaju kako mogu.
A mogu — jer ne ośećaju narodnu muku.
Ispisuju neku novu istoriju,
a rukopis upućuje na tuđu ruku.

Lako je njima.
Savjest im ne svraća u snove.
Spavaju mirno na tuđem jastuku
i sanjaju podlosti nove.

Mnogi se pitaju kako mogu.
A mogu — jer im obraz važan nije;
to je papir za potpisivanje ugovora,
kako sad, tako je bilo i prije.