MEĐED I PČELE
Kretao se šumom medo,
na obližnji panj je śeo,
počeo je da se brine,
od kad nije dobro jeo.
Već se vidi i da mrša,
krzno mu se objesilo,
liniju će da popravi,
kad nabaci koje kilo.
Taman poče da drijema,
pa na jedno oko kvirnu,
košnica je sasvim blizu,
u stomak ga nešto dirnu.
Skoči brzo kao munja,
iz košnice meda vadi,
baš je srećan i uživa,
oh kako se dobro sladi.
Zadovoljstvo kratko traja,
u njušku ga pčela bocne,
naljuti se silno medo,
mislio je još da glocne.
Košnicu na zemlju baci,
a pčele ga napadoše,
svu mu glavu izbodoše,
baš sa njima prođe loše.
Zaboravi na obrok slatki,
pa kroz šumu brzo juri,
nije stigo da oliže,
med što mu sa šapa curi.
Jasno mu je sasvim bilo,
što je ujeda toliki broj,
da se nije svetio pčeli,
ne bi izazvao cijeli roj.
Be the first to comment