MAČAK
Pitamo se svakog dana
dal’ je naš mačak pravi,
jer ono što on radi
teško je smisliti u mačjoj glavi.
Kada mu nešto treba hitno,
a najčešće to je hrana,
tad izvodi trik za trikom,
smisli nešto novo – svakog dana.
Odjednom je pravi glumac,
prevrće se, u vis skače,
oko nogu sve se mota
umiljat je – baš k’o mače.
Kad popuni dobro trbu,
ni za šta ga briga nije,
na suncu se izležava,
u dvorištu se vješto krije.
Hranu bira i mudruje:
„Zar od ovog nema bolje?
Sad mi ovo baš ne prija,
nijesam, znate, dobre volje.“
A na tepih kad zalegne,
kad li prije samo stigne,
spava, hrče i uzdiše,
sve četiri u vis digne.
Buđenje je proces pravi,
bez pršuta nema sreće,
ako dobro ne omiriše,
sigurno se budit neće.
Sreća mu je što je s nama,
trpimo ga – samo tako,
ośetio našu slabost,
prevari nas vrlo lako.
A kad sretne kakvu macu,
dani prođu – njega nema,
sve podredi udvaranju,
i taktiku novu sprema.
Kad se vrati – prizor strašan,
po dvorištu se jedva vuče,
ko iz rata da je stig’o
velike ga rane muče.
Nedostaje dio uva,
na jedno oko jedva gleda,
poskakuje na tri noge,
u ljubav mu se stvarno ne da.
Oporovak dugo traje,
tražimo pomoć na sve strane,
doktor stigne iz komšiluka,
da previje mačku rane.
Svake godine ista priča,
popravit se nikad neće –
a on misli da je divan
i da s njime imamo sreće.
Be the first to comment