MALI AJNŠTAJN
Ispričat vam moram nešto,
ni malo nam lako nije,
sve češće se nama čini,
da se od nas nešto krije.
Učiteljica je naša divna,
podjednako sve nas voli,
uvijek s nama mnogo radi,
najbolji smo mi u školi.
Kad evo ti jednog dana,
čiko neki s torbom dođe,
„Inspektor sam, želim viđet,
kako li se radi ođe“.
Učiteljicu sve ispita,
upitnika brdo nosi,
ne prestaje s pitanjima,
nije mane da je prosi.
Tad dođosmo i mi na red,
sve polako natenane,
rešeta nas sa svih strana,
naše znanje nema mane.
Učiteljica od sreće sija,
zagonetno on se smije,
dosta tiho tad prozbori
„Mali Ajnštajn tu se krije“.
Gledali smo, vrćeli se,
ko li se to neđe krije,
da mi znamo ovih dana,
niko kod nas došo nije.
Nije nama baš svejedno,
sumnja nam se neka javi,
koga li to sad pominje,
možda inspektor nije pravi.
Učiteljica nas iznenadi,
„Meni je to sasvim jasno,
ima njih mnogo više”-
to saopšti vrlo glasno.
Eto tako, dan za danom,
zaista nam lako nije,
učiteljica se stalno pita
ko se to u nama krije.
Be the first to comment